Ученички парламент

Чланови Ученичког парламента у школској 2024/2025. години

	5/1	5/2	5/3	5/4	6/1	6/2	6/3	6/4
	Лука Лепојевић	Ивона Павловић	Нина Ђокић	Јулија Марковић	Дуња Михајловић	Атина Теодоровић	Миона Томовић	Теодора Јовановић
	Уна Боричић	Огњен Лукић	Ана Делић	Милица Каленић	Нађа Јокић	Анђелина Теодоровић	Лена Ђелмаш	Магдалена Вујовић

	7/1	7/2	7/3	7/4	8/1	8/2	8/3	8/4
	Нина Бубања	Хелена Кесић	Стефан Рогић	Лара Миленковић	Сара Чаировић	Анђелија Ђурић	Ленка Новаковић	Кристина Петровић
	Кристина Радоичић	Весна Петровић	Мила Ђорђевић	Катарина Данков	Петра Митровић	Страхиња Вилимоновић	Лука Ђорђевић	Ивона Ђорђевић

Млађи разреди

	4/1	4/2	4/3	4/4
	Нина Бубања	Хелена Кесић	Анастасија Милутиновић	Емилија Крстић
	Петра Недељковић	Огњен Стаменковић	Михаило Младеновић	Петра Марковић

1. УП је репрезентативно тело унутар школа, које оснивају, бирају и чине сами ученици. УП је законом загарантована формална институција, која ученицима омогућава демократски начин удруживања ради заступања свих ученика у школи, као и учешћа ученика у доношењу одлука које се њих непосредно тичу. УП гарантује слободе ученика. Члан 105 Закона о основама система образовања и васпитања предвиђа постојање УП. Путем УП млади се оспособљавају да решавају проблеме у локалној заједници и тако стичу знања и вештине које ће моћи да примењују у животу као активни, одговорни и самосвесни грађани спремни да реагују и мењају своје окружење. УП подстиче ученичке акције, иницира сарадњу ученика са локалном самоуправом, невладиним организацијама, локалним привредницима, као и ученицима и парламентима школа других општина.

2. Потребно је да сви ученици буду информисани о оснивању УП, шта је циљ УП и који су му задаци. Затим свако одељење треба да, на демократски начин – тајним гласањем, изабере свог представника/своје представнике. Сваки ученик има право да буде изабран. Значајно је приликом кандидовања утврдити меродавне критеријуме за избор потенцијалних кандидата - парламентараца: активизам потенцијалних кандидата, доказана одговорност, поседовање знања и вештина заступања интереса ученика, његов углед међу ученицима и професорима, - организационе и комуникационе сособности, самопоуздање, сналажљивост, креативност и инвентивност, радозналост, вредноћа, самодисциплинованост, упорност и систематичност, припадају типу „вође“.

НАЧИН НА КОЈИ СЕ ПРИЛАЗИ ОСНИВАЊУ ШКОЛСКОГ ПАРЛАМЕНТА ОДРЕЂУЈЕ ЊЕГОВО БУДУЋЕ ФУНКЦИОНИСАЊЕ!

Свака седница УП има свој дневни ред. На првој, оснивачкој седници УП бира председника (првог међу једнакима, који мора имати највећи ауторитет јер заступа ученике пред директором, Наставничком већем, Школским одбором и Саветом родитеља), записничара, сазивара и формира радне групе за спорт, забаву, едукацију, унапређење рада школе, сарадњу са локалном заједницом, разним организацијама и институцијама и спровођење хуманитарних акција (укупно пет радних група). На првој седници треба усвојити оквирни акциони план за текућу школску годину.

Потребно је да седница буде добро организована – припремљена и вођена да би парламент био форум за изношење и расправу одређених предлога и решења, а не арена за неаргументоване наступе.

За све активности парламента постоји евиденција у писаној форми – записник са седница, извештај о реализацији и слично.

3. Способност комуникације је вештина на коју парламентарци треба да обрате нарочиту пажњу како не би дошло до сукоба међу њима. Успешна комуникација је заснована на следећим елементима активног слушања:

• стављање нагласка на слушање саговорника, а тек потом свог говора,
• разумевање потреба и осећања саговорника,
• не прекидати говор саговорника, не гледати на сат, не користити невербалне видове комуникације којима се саговорнику сугерише да се не слуша,
• објаснити саговорнику како је оно што је рекао утицало на нас, а не директно га квалификовати и нападати.

За сваку акцију мора се израдити План за спровођење активности који ће садржати: време и простор, ко су лица која изводе активности, њихова улога и мотивисаност, ко ће имати користи од акције, фазе реализације и временски оквир, ресурси потребни за активност (људски и материјални), који се резултати очекују по окончању, процену успешности реализације у току и по завршетку саме реализације (евалуација и мониторинг). Јавно заступање је међу најважнијим вештинама којом парламентарци морају овладати како би ојачали свој положај и улогу у школи и локалној заједници. ЈАВНО ЗАСТУПАЊЕ ЈЕ НИЗ АКЦИЈА КОЈИМА СЕ ВРШИ УТИЦАЈ НА ЉУДЕ КОЈИ ДОНОСЕ ОДЛУКЕ У ОДРЕЂЕНОЈ СРЕДИНИ, А РАДИ ОСТВАРИВАЊАЦИЉЕВА И ИНТЕРЕСА КОЈИ СЕ ЗАСТУПАЈУ. УП УТИЧЕ НА ПРОФЕСОРЕ И ОРГАНЕ ШКОЛЕ И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КАКО БИ УЧЕНИЦИ ОСТВАРИЛИ СВОЈА ПРАВА И РЕШИЛИ ПРОБЛЕМЕ КОЈИ ИХ ТИШТЕ. Ученици пре јавног заступања морају идентификовати проблеме у школи и локалној (па и широј) заједници, затим поделити дужности и одговорности, одредити циљне групе – људе којима се треба обратити.